Прва екскурзија заборава нема

Ученици првог разреда Гимназије „Жарко Зрењанин“ кренули су на екскурзију 12.5.2019. У јутарњим сатима, тачније у 7.00, 80  ученика, заједно са својим одељењским старешинама – Јеленом Матовић, Јасмином Милић, Светланом Мандић и Сенком Бајчетом, као и са вођом пута – проф. Снежаном  Шкрбић, представником агенције и доктором, упутили  су се ка Копаонику.

Прво смо посетили манастир Студеницу,  један од најзначајнијих споменика византијске и српске уметности. Имали смо прилику да посетимо Богородичину цркву, Цркву Светог Николе и Краљеву цркву. Након обиласка манастира Студенице упутили смо се ка Копаонику. Смештај је био у ЈАТ – Апартманима, који су обезбедили комфор, богате оброке, добру забаву, а самим тим и осмех на лицу како ученика, тако и професора.

Након дискотеке и првог ноћења, уследио је нови дан за дружење и сазнавање занимљивости. После доручка, упутили смо се ка Пролом Бањи, која се налази на крајњем југоистоку општине Куршумлија. Ова бања позната је по својим лековитим водама које су коришћене непрекидно од праисторије. Прелеп амбијент и клима учинили су да нам буде пријатно. Након обиласка Пролом Бање, отишли смо у Ђавољу варош, редак природни феномен, који се налази на планини Радан. Шетња кроз туристички комплекс и обилазак видиковца нешто је  ново, необично и другачије за већину. Овај природни споменик чине два у свету ретка природна феномена, земљане фигуре, као специфични облици рељефа, и два извора изузетно киселе воде са високом минерализацијом. Повратак на Копаоник, у наше апартмане, обезбедио нам је укусну вечеру и забаву. Наравно, и друго вече било је испуњено добрим ритмом у дискотеци, која је сада за расположене гимназијалце постала домаћа.

Копаоник смо напустили трећег дана, након доручка. Обишли смо Жичу, средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева. Имали смо прилику да уживамо и у лепотама Крушевца, најпре Лазаревог града, цркве Лазарице и да видимо споменик кнезу Лазару. Слободно време проведено у Крушевцу омогућило нам је да се пре растанка дружимо.

У Врбас смо стигли у 20:30, помало уморни, али задовољни. Наши осмеси говорили су више од речи. Да нам је било лепо, говоре анегдоте које препричавамо и данас, као и уверење да ћемо се убудуће радо сећати наше прве заједничке екскурзије.

 Ауторка текста: Јасмина Милић, професор српског језика и књижевности

Related posts