Шта је Петница?
Истраживачка станица Петница је независна институција која се бави развојем науке и образовања и сваке године се у њој одржавају програми за средњошколце који обухватају много различитих области у оквиру природних, друштвених и техничких наука. Програми подразумевају семинаре у трајању од више дана неколико пута годишње за младе из Србије и региона од 15 до 19 година.
Семинари ‒ шта се на њима ради?
Постоје разни семинари на које се можеш пријавити ‒ од физике, астрономије, електронике, преко хемије, биомедицине, археологије до психологије, лингвистике, дизајна и још много њих (погледај на линку). Постоји летњи, зимски и јесењи семинар у току циклуса и на њима се на интересантан и интерактиван начин средњошколци упознају са конкретним областима. Петница има одличне лабораторије за хемију, физику и електронику са квалитетном опремом која је на располагању свим полазницима. У склопу семинара професори са разних факултета држе предавања, а студенти представљају сараднике који воде цели програм и помажу полазницима у раду на пројектима.
Како се пријавити?
Пријаве за Петницу су тренутно у току, онлајн су и обухватају мотивационо писмо, аутобиографију, препоруке професора и попуњен формулар ‒ погледај детаљније на линку. Отворене су до 1. децембра 2023. године.
Лично искуство
У Петници сам била први пут након завршеног седмог разреда основне школе ‒ на Летњој научној школи. Сећам се да ми се много допало, упознала сам много вршњака са сличним интересовањима и слушала о неким темама о којима до тад нисам ни размишљала. Тада сам се по први пут заинтересовала за електронику, те сам се у првом разреду средње школе опет пријавила за Петницу ‒ на семинар примењене физике и електронике (ПФЕ). Тада сам постала млађа полазница – у току године сам одлазила у Петницу, слушала предавања о сигналима, микроконтролерима, основама електротехнике и научила много тога. У међувремену, ПФЕ се одвојио од Петнице и постао независна установа (погледај на сајту! и за то су пријаве у току), па сам наставила да идем на њихове семинаре у другој години.
ПФЕ, иако одвојена организација чији се семинари одржавају у Тршићу, функционише на врло сличан начин – у другој години постала сам старија полазница па сам писала предлог по избору, а потом и радила на том пројекту у току циклуса. Мој пројекат био је балансирајући робот и заједно са колегиницом полазницом сам га направила од почетка до краја. Прво смо истраживале, осмишљале, писале предлог, консултовале се са сарадницима, а потом на самом семинару штампале делове на 3D штампачу, лемиле компоненте и писале код како би избалансирале нашег робота. У трећој години сам одлучила да се поновно пријавим за Петницу, међутим, за промену, хтела сам да идем на семинар дизајна. Пријавила сам се као млађи полазник са том жељом, али су сарадници у Петници ипак одлучили да ме уместо тога укључе у семинар електронике. Пошто нисам писала предлог пројекта, опет сам постала млађа полазница у Петници. Међутим, семинар електронике је концептиран тако да заједно иду и млађи и старији полазници, те смо на семинару сви радили сличне ствари. На зимском смо имали више предавања, а на летњем више практичног рада. Радили смо групни пројекат где смо сви заједно правили појачало што је мени било врло занимљиво јер смо тако научили не само како оно функционише и како је то радити на једном комплекснијем пројекту са много компонената, већ смо се сусрели и са једним озбиљнијим тимским радом и шватили колико свака особа у групи има одређену количину одговорности због свих осталих на које утиче. Имала сам могућност да бирам да ли за јесењи семинар желим да идем на електронику и астрономију или на ISCO (интердисциплинарни семинар С одељења), и определила сам се за другу опцију. Тај семинар обухвата електронику, математику, физику, астрономију, рачунарство и техничке науке, и на њему су се сусрели сви млађи полазници са тих семинара.
Петницу бих препоручила свима који су заинтересовани да стекну једно ново и другачије искуство. Мислим да Петници није стриктно циљ да се много тога научи ‒ бар не на класичан школски начин ‒ већ је важније да се заинтересују млади, да пронађу нешто што их интересује, да виде које су им све могућности за будућност на распологању, а поврх свега да се упознају са различитим људима и остваре права пријатељства.
Ауторка текста: Катарина Недић, ученица одељења IV6
