У Инђији 10.5. наша школа је први пут учествовала на такмичењу у рецитовању. Конкуренција је била изузетно јака јер су у истој категорији били средњошколци и студенти, укупно 70 такмичара. Стручном жирију било је тешко да издвоји најбоље, јер нас је све водила љубав према стиховима и јака емоција. Нисам очекивала да ћу отићи у финале где се другог дана такмичења надметало у говорењу стихова, по избору организатора, дванаест најбољих рецитатора. Први дан говорила сам песму „Адријен” Жака Превера, а у финалном делу „Љубавну песму” Мирјане Бобић Мојсиловић. Моја менторка била је Невена Малетин, професор српског језика и књижевности која ми је помогла око ритма песме, интонације, коришћења пауза и да на убедљив начин нагласим основну поруку песме. Иако нисам остварила пласман, значиле су ми похвале жирија, али и савети које ћу покушати да применим у даљем раду. Нашу Гимназију, поред мене, представљали су: Никола Чизмар, Ена Граховац, Сара Николић и Милена Марковић, који су дали свој допринос у очувању дивних песама, које наш народ поседује. Важно је да споменем да су наши рецитатори добили изузетне похаве од стручног жирија и да су нијансе пресудиле у избору финалиста.
Поезија ће вечно да живи ако остане бар и један човек на овој планети који ће је чувати од заборава и доказати да је то много више од речи на папиру.
Наталија Предовић, ученица 3. разреда
