Протекле недеље (1–7. новембра 2020.) одржан је рукометни камп „Трим 2020“ који окупља најбоље младе рукометаше у Републици Србији и припрема их за такмичења на којима ће представљати Пионирску репрезентацију Србије. Реч је о кампу који се традиционално одржава у организацији Рукометног савеза Србије и Министарства омладине и спорта, са циљем да се на једном месту окупе талентовани рукометаши од којих се – како истичу организатори – „очекује да поврате некадашњу славу српског рукомета“.
Међу двадесет и пет омладинаца, које је на овогодишњем кампу предводио рукометни тренер Горан Веселиновић, нашао се и ученик другог разреда наше школе – Урош Митровић, који рукомет тренира пуних осам година и бележи изузетне резултате. Спортску каријеру он је започео у РК „Врбас“, док данас игра на позицији десног бека у РК „Црвенка“, у који је позван након многобројних клубских успеха и данас се са њима такмичи у Аркус лиги.
Последња утакмица коју су одиграли против РК „Партизан“ посебно је значајна у Урошевој спортској биографији, јер је на необичан начин скренула пажњу спортске јавности на његов таленат. За кратко време, он је постигао осам голова на утакмици, што је подстакло новинаре портала balkan-handball.com да се фокусирају на његове спортске резултате и пишу о њима у тексту „Најава великог потенцијала: Урош Митровић (16) напунио мрежу Партизана“.
Селекција Пионирске репрезентације Србије са голманом Владимиром Цупаром на рукометном кампу „Трим 2020“ (Фотографија преузета са Фејсбук странице Рукометног савеза Србије)
О Урошевим спортским успесима сведоче многобројне дипломе, медаље и пехари, али и титула Најбољи млади спортиста општине Врбас, која му је додељена у тренутку када је имао свега 13 година. Након овог признања, низале су се титуле најбољег играча на турнирима и утакмицама, а рукометни зналци истичу да се његов спортски таленат тек открива. На кампу „Трим 2020“ стекао је још једно драгоцено искуство, и – како сам истиче – позив у репрезентацију му много значи, јер представља виши степен за сваког рукометаша.
Будући да постоји велико интересовање иностраних клубова за Урошев рад, остаје нам само да пратимо његов пут и надамо се да ће, у неком наредном периоду, заједно са својим школским друговима бранити боје Гимназије и подарити школи неки нови трофеј, као признање за спортске успехе по којима је Гимназија одувек била препознатљива.
Аутор текста: Младен Ђуричић, проф. српског језика и књижевности