У суботу, 24. маја, после 50 година, поново су се састали девојке и младићи који су 1975.године, као голубице и голубови одлетели у живот тражећи свој пут, своје небо.
Поново је школа пригрлила ђаке и њихове професоре, грејући их сећањима. Срдачно дочекани, у кући пуној успомена, оживели као златни траг светлости у ходницима и учионицама, да греје срца и враћа осмех на лица.
Срећа што су поново ту, на трен је засенила све оно што живот доноси и односи.
Да , „ Била је некад та младост. У неком прастаром јуче. У срцу вашем и мом. Била је. Остала. И биће! “- каже један стих.
До неког новог јубилеја, на крилима другарства љубави и лепоти сусретаја.
Лидија Херетек Миљанић, професор у пензији